Od uvođenja vanrednog stanja do dana današnjeg mi imamo u funkciju samo jednu granu vlasti – sudsku vlast. Zakondovna vlast je radila možda tri ili četiri dana i to da bi pretočila u zakon uredbe i odluku o vanrednom stanju. Uredbe i odluke, sa druge strane, donete su na neustavan način bez poštovanja procedure, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na skupu Društva sudija, u prenosu Peščanik TV.
Vida Petrović Škero: Još na snazi odluke iz vanrednog stanja
I nakon završetka vanrednog stanja država se vodi na osnovu uredbi koje su donete za vreme vanrednog stanja, a koje krše članove zakona, prava građana i garancije vladavine prava, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za Danas.
Zašto ustavne institucije pravosuđa ne koriste deo svojih nadležnosti i potencijala?
Sve su očigledniji razlozi za pokretanje argumentovane stručne diskusije o tome da li i zbog čega ustavne institucije u oblasti pravosuđa, nedovoljno koriste ili čak opstruišu deo svojih nadležnosti? Očigledno je npr. u pogledu Državnog veća tužilaca da je ovaj organ od februara u blokadi, jer ne uspeva da održi sednice i donese odluke, osim ukoliko nisu o nekim procesnim ili jednostavnim pitanjima, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Ustavni sud o zakonima – šta možemo da očekujemo?
U proteklih 10 godina Ustavni sud je rešio ukupno 2.840 predmeta normativne kontrole, gde se najviše izdvajaju zakoni i opšti pravni akti Narodne skupštine. To govori o kvalitetu ovih propisa, manjkavosti i nedostacima na koje ukazuju subjekti koji trpe posledice zakonskih rešenja i obraćaju se Ustavnom sudu sa zahtevom da oceni njihovu ustavnost ili zakonitost, piše prof. dr članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.
Primena koja nije počela
Kada sam pre više od godinu dana predstavljao novine i nedostatke Zakona o sprečavanju korupcije, nisam ni slutio da će pasti na testu primene, pre nego što je ona uopšte počela, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Klipovi u točkovima umesto podmazane mašine
Snimak brutalnog prebijanja mladića u Novom Sadu već danima je u centru pažnje javnosti u Srbiji. U međuvremenu, medijsko prepucavanje i prebacivanje odgovornosti između tužilaštva i policije podsećaju više na obračun aktera nekog rijaliti programa nego na odnos dve institucije koje su kamen temeljac pravne države i zaštite građana, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.
Kako ostvariti naknadu štete u krivičnom postupku?
Kada ste oštećeni izvršenim krivičnim delom, imate pravo da zahtevate da vam se pričinjena šteta, nastala usled izvršenja krivičnog dela, nadoknadi u krivičnom postupku, jer se tu možete mnogo brže i bez većih troškova obeštetiti, nego da nakon okončanja krivičnog postupka svoja prava ostvaruje u posebnom parničnom postupku, piše saradnica Apelacionog suda u Novom Sadu Marija Momčilović.
Pajvančić: Paradoksi prakse Ustavnog suda
Osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, u 2019. godini je predstavljala manje od jedan odsto u ukupnom broju predmeta Ustavnog suda. Dominantna nadležnost Ustavnog suda postala je zaštita ljudskih prava, piše prof. dr članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.
Zaštita žrtve krivičnog dela
Da bi žrtve ispunile svoju zakonsku obavezu svedočenja što bezbolnije, potrebno je znati da su u svim Višim javnim tužilaštvima na teritoriji RS oformljene Službe za informisanje i podršku oštećenima i svedocima, piše saradnica Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu Marija Momčilović.
Majić: Premijerka bi trebalo da se izjasni o zahtevu izvestilaca UN
Na zahtev izvestilaca Ujedinjenih nacija (UN) da se Vlada Srbije izjasni o napadima i pritiscima na sudije Apelacionog suda u Beogradu – Miodraga Majića i Omera Hadžiomerovića, nadležni u Srbiji ostali su nemi, piše Danas.
- « Previous Page
- 1
- …
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- …
- 106
- Next Page »