Centar za pravosudna istraživanja osuđuje pokušaj diskreditacije dr Gorana Ilića, zamenika Republičkog javnog tužioca i člana Državnog veća tužilaca. Diskreditacija je učinjena tako što je Udruženje građana Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost podnelo krivičnu i disciplinsku prijavu protiv Gorana Ilića jer je putem svog tviter naloga saopštio da se predmeti […]
Podnosioci žalbi: doktorat Malog je plagijat, Odbor beži od odgovornosti
Za najviše mesec dana Fakultet organizacionih nauka mora da odluči da li je doktorat Siniše Malog plagijat, ovog puta uz razmatranje zamerki Beogradskog univerziteta. Razgovarali smo sa onima koji tvrde da je plagijat očigledan, a na osnovu čijih žalbi je Univerzitet reagovao
Uloga Vrhovnog suda Srbije u ujednačavanju sudske prakse
Predviđenim ustavnim promenama u Ustavu se imenuje samo jedan, najviši sud, Vrhovni sud Srbije. Od svih njegovih nadležnosti, Ustavom je propisana samo jedna, da obezbeđuje jedinstvenu sudijsku primenu zakona, a poslednjim predlogom, da obezbeđuje jednaku primenu prava u sudovima ujednačavanjem sudske prakse.
Pravosudna akademija kao jedini način ulaska u pravosuđe: ko dobija, a ko gubi?
Izbor sudija i tužilaca je regulisan najvišim pravnim aktom – Ustavom Srbije. Sudije bira Narodna skupština na trogodišnji period (tzv. prvi ili probni mandat), nakon čega ih na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva. Ovo rešenje je temeljno kritikovano jer je očigledno da je prvi „filter“ ulaska sudija u sistem upravo odobravanje ili dopadanje kandidata vladajućoj većini. Slično ili još gore je sa tužiocima – njih na funkciju predlaže Vlada Srbije, a bira Narodna skupština. Tužioci nemaju čak ni mogućnost izbora na stalnu funkciju, već svakih šest godina, koliko im traje mandat, strepe od političke procene svog rada.
Zašto parnični sudski voz ne stiže na vreme?
Više od hiljadu sudija sa platom od 6 maraka napušta vozove koji im ne mogu obezbediti egzistenciju. Vozovi ostaju bez vozača, zarobljeni sa zatečenim starim i stampedom novih predmeta. Prošlo je oko 25 godina, bez stvarnog otklanjanja uzroka zastoja.
Zašto krivična suđenja traju dugo?
Veliki broj građana je nezadovoljan radom srpskog pravosuđa. Nekada sa pravom, a nekada ne. Malo je onih kojima je jasno zašto suđenja traju dugo, zašto se na pravdu nekada čeka i celu deceniju, da li za to ima opravdanih razloga. Pokušaću da ukažem na najčešće razloge zbog kojih pojedina suđenja traju dugo, piše sudija Aleksandar Trešnjev.
Kada i kako se obratiti Ustavnom sudu?
Iako u svom nazivu sadrži reč sud, u smislu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, Ustavni sud nije deo sudske vlasti. On je poseban nezavisan državni organ, dužan da kontroliše ustavnost i zakonitost i štiti ljudska i manjinska prava i slobode.
Vida Petrović Škero o stanju u pravosuđu: Lošim reformama stigli smo dovde
Predsednica udruženja Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Vida Petrović Škero, koja je nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, izjavila je u Novom danu da u društvu postoji konsenzus da stvari u pravosuđu treba promeniti, ali da se po dolasku svake nove vlasti ta želja polako gubi.
Suđenja u Srbiji: Skoro dva miliona predmeta čeka presudu
U Srbiji ima više od 1.7 miliona nerešenih sudskih slučajeva, a skoro 200 000 predmeta čeka rasplet više od 10 godina, podaci su Vrhovnog kasacionog suda za 2018. godinu.
Održane radionice Etika sudija i tužilaca u Vranju, Leskovcu i Požarevcu
Uočavanje stepenovanja moralne obaveznosti, kao i odgovornosti sudija i tužilaca po tom pitanju, bile su glavne teme na radionicama “Etika sudija i tužilaca” Centra za pravosudna istraživanja održanih u junu u Vranju, Leskovcu i Požarevcu, ocenjuju saradnici organizacije Ana Zdravković i Uroš Milosavljević.
- « Previous Page
- 1
- …
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- …
- 105
- Next Page »