Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, nastavlja obračun sa njemu nepodobnim tužiteljkama iz javnog tužilaštva kojim rukovodi – Bojanom Savović, članicom CEPRIS-a i dobitnicom Ninovog priznanja „Ličnost godine“ i Milenom Božović. Reč je o javnim tužiteljkama koje su, za razliku od Stefanovića, svojim radom zadobile i opravdale poverenje javnosti i građana Srbije.
Model Poslovnika o radu Komisije za odlučivanje o prigovorima rezultat je rada Radovana Lazića, javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu upućenog u Tužilaštvo za ratne zločine, zajedno sa saradnicama – Bojanom Savović, javnom tužiteljkom u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i Anom Zdravković, doktorantkinjom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Model CEPRIS-a predviđa različita rešenja u odnosu na Poslovnik koji je usvojio Visoki savet tužilaštva kada je u pitanju, između ostalog, sastav Komisije, kvorum za rad Komisije, kao i izuzeće člana Komisije.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upozorava da Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) u svojim učestalim saopštenjima, među kojima je poslednje o odbacivanju krivične prijave u slučaju Mala Krsna, uporno ignoriše ustavni i zakonski položaj javnih tužilaca kao nosilaca javnotužilacke funkcije. Potrebno je da VJT u saopštenjima bez izuzetka, navede ime i prezime javnog tužioca koji je doneo odluku koja je predmet saopštenja.
Ko stvarno rukovodi predistražnim postupkom i šta će nam tužilačka policija? Za Peščanik emisiju govore javni tužioci, članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i autori uporedne analize „Korak bliže ka tužilačkoj policiji“ Bojana Savović i Radovan Lazić.
Model Pravilnika o kriterijumima, pokazateljima, načinu i postupku vrednovanja rada sudija i predsednika sudova rezultat je rada Ane Stamenić, sudije Višeg suda u Novom Sadu, zajedno sa saradnicima – profesorom Miodragom Jovanovićem i advokaticom Natašom Stojadinović. Model sadrži konkretne pravce za ostvarivanje svrhe vrednovanja rada sudija – procenu, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda.
Pozivamo vas da prisustvujete razgovoru o knjizi “Osnovi pravnog rasuđivanja” profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i člana CEPRIS-a Gorana Dajovića u sredu, 22. maja od 17.30 časova na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pozivamo vas da prisustvujete stručnoj raspravi „Korak bliže ka tužilačkoj policiji“ 25. aprila u 16.30 u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kojoj ćemo predstaviti uporednu analizu zemalja koje su već upostavile takvo rešenje i otvoriti razgovor o mogućnosti uspostavljanja tužilačke policije u Srbiji.
“Ja nisam video u medijima informaciju da je istraga u slučaju zločina u Banjskom polju pokrenuta. Postupak je izgleda u predistražnoj fazi. Prema zakoniku o krivičnom postupku predistražnim postupkom rukovodi tužilac. U najmanju ruku sam očekivao da javni tužilac izađe sa saopštenjima šta se dešava. Naravno ta saopštenja bi bila prilagođena trenutku, želji javnosti i potrebi da sazna određene činjenice ali i potrebama istrage da se sve činjenice ne otkriju. Proveravao sam sajtove Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru i Republičkog javnog tužilaštva i nigde nisam video takvo saopštenje. Ne mogu da verujem da se tužilaštvo u momentu kada se cela zemlja podigla na noge zbog nestanka tog deteta nije oglasilo”, izjavio je u Insajder intervjuu Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, predsednik CEPRIS-a i docent na Pravnom fakultetu Union, komentarišući ponašanje institucija države u slučaju zločina u okolini Bora.
Na prvi pogled jedna od tih sitnica i naizgled samo tehničko pitanje je sadržaj zapisnika o radu biračkog odbora. Zašto sadržaj zapisnika nije ni sitnica ni tehničko pitanje?
Zato što se na osnovu podataka iz zapisnika o radu biračkog odbora, kao javne isprave, utvrđuju rezultati izbora. Svaki detalj u zapisniku relevantan, a podaci moraju biti pouzdani i proverljivi, piše profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji dr Marijana Pajvančić.
Mediji B92, Novosti, Alo, Kurir i Informer su objavili tekstove u kojima se insinuira da je tužiteljka Bojana Savović učestvovala u prikrivanju uzroka smrti dve osobe preminule u zatvorskoj bolnici. Uprkos zakonskoj obavezi, nijedan od medija nije objavio odgovor tužiteljke Savović, koji ovde objavljujemo u celosti.