Protokol 15 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima iz 1953 godine stupio je na snagu 1. avgusta 2021. On je najnoviji u nizu protokola u dugoj istoriji Konvencije, koji donosi izmene koje mogu suštinski uticati na ostvarivanje prava i sloboda građana, piše pravnik Sreten Bjeličić.
Model Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava predstavili su danas u Medija centru prof. dr Violeta Beširević, prof. dr Tanasije Marinković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, advokat Rodoljub Šabić i tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović. Tekst Modela je sada dostupan i u PDF verziji.
U želji da doprinesemo usvajanju što kvalitetnijih ustavnih promena iniciranih od strane Vlade Republike Srbije 12. decembra 2020. godine, Centar za pravosudna istraživanja je sačinio prilog javnoj raspravi u postupku izrade akata o promeni Ustava koji je u toku.
Sadržinski posmatrano, odredbe o sudstvu mogu se razvrstati u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju one intervencije koje su uveliko zagovarale struka i Evropa, a odnose se na ispravljanje najvećih slabosti važećeg ustava. Drugoj grupi pripadaju one odredbe koje su zadržane, a morale su da budu brisane, izmenjene ili dopunjene, naročito posle 15 godina intenzivnog domaćeg i međunarodnog bavljenja njima, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
Borba protiv organizovanog kriminala se, kao nepisano pravilo, koristi u svakoj predizbornoj kampanji i političke stranke na tome zasnivaju svoj politički program. Nakon dolaska na vlast, politička elita periodično objavljuje rat protiv mafije i najavljuje kako će je pobediti. Takva praksa je nastavljena i u oktobru 2020. godine. To je pogodna prilika da se podsetimo koje institucije su nadležne za borbu protiv organizovanog kriminala kao i šta predstavlja organizovani kriminal, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.
Rezultate rada Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava predstaviće u četvrtak, 16. septembra u 12 časova u Medija centru prof. dr Violeta Beširević, prof. dr Tanasije Marinković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, advokat Rodoljub Šabić i tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović.
Reč otkaz postala je mnogima sinonim za jedan bolan trenutak jer tada gubimo( koliko-toliko) sigurne prihode, staž, a nekada i zdravstveno osiguranje. Taj strah i uvreženo mišljenje da je uzaludno buniti se (donekle potkrepljeno relativno dugim sudskim postupcima) i dovode do toga da ne koristimo naša prava, piše advokat Đorđe Popović.
Za pohvalu je što su u sastav Radne grupe za promenu Ustava ušli predstavnici strukovnih udruženja Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije. Međutim, zabrinjava što je među jedanaest članova te grupe jedan profesor, jedan tužilac i jedan sudija, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
Cepris organizuje poslednja dva razgovora u okviru projekta “Deset rasprava o pravosuđu” 13. i 14. septembra 2021. godine od 17 časova u Novom Sadu i putem FB livestrem-a.
Na raspravi “Dobre, loše i zle ustavne promene” govornici su se saglasili da su Srbiji neophodne ustavne promene, pre svega jer je građanima neophodno da žive u državi koja garantuje njihova prava. Međutim, kako ističe sudija Savo Đurđić, ustavni referendum će se sprovoditi u krajnje podeljenom, nezainteresovanom i nedovoljno edukovanom društvu.