Dževdeta Ajaza (Cevdet Ayaz), državljanina Republike Turske i kurdskog političkog aktivistu, osuđenog u Turskoj na kaznu zatvora od 15 godina, policija u Malom Zvorniku je po Interpolovoj poternici lišila slobode 30.11.2016. godine i privela ga Višem sudu u Šapcu.
Gde su i zašto nestala obećanja da će ove promene biti sprovedene prvo do kraja 2017, zatim 2018, pa 2019. godine? Gde su se izgubile druge ministarkine tvrdnje – poput one da je tekst ustavnih izmena ministarstva konačan, usklađen sa međunarodnim standardima i mišljenjem Venecijanske komisije, zbog ćega neće biti novih ustavnih rešenja, kao ni javne rasprave.
Ilić nije neobavešten čovek, ali ni mi nismo neobavešteni građani. Njegova izjava je sporna koliko i to da je nebo plavo. Ono što je čini pomalo neuobičajenom jeste to što dolazi iz vrha strukture koja je do srži pogođena nemilom pojavom.
Predviđenim ustavnim promenama u Ustavu se imenuje samo jedan, najviši sud, Vrhovni sud Srbije. Od svih njegovih nadležnosti, Ustavom je propisana samo jedna, da obezbeđuje jedinstvenu sudijsku primenu zakona, a poslednjim predlogom, da obezbeđuje jednaku primenu prava u sudovima ujednačavanjem sudske prakse.
Izbor sudija i tužilaca je regulisan najvišim pravnim aktom – Ustavom Srbije. Sudije bira Narodna skupština na trogodišnji period (tzv. prvi ili probni mandat), nakon čega ih na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva. Ovo rešenje je temeljno kritikovano jer je očigledno da je prvi „filter“ ulaska sudija u sistem upravo odobravanje ili dopadanje kandidata vladajućoj većini. Slično ili još gore je sa tužiocima – njih na funkciju predlaže Vlada Srbije, a bira Narodna skupština. Tužioci nemaju čak ni mogućnost izbora na stalnu funkciju, već svakih šest godina, koliko im traje mandat, strepe od političke procene svog rada.
Više od hiljadu sudija sa platom od 6 maraka napušta vozove koji im ne mogu obezbediti egzistenciju. Vozovi ostaju bez vozača, zarobljeni sa zatečenim starim i stampedom novih predmeta. Prošlo je oko 25 godina, bez stvarnog otklanjanja uzroka zastoja.
Veliki broj građana je nezadovoljan radom srpskog pravosuđa. Nekada sa pravom, a nekada ne. Malo je onih kojima je jasno zašto suđenja traju dugo, zašto se na pravdu nekada čeka i celu deceniju, da li za to ima opravdanih razloga. Pokušaću da ukažem na najčešće razloge zbog kojih pojedina suđenja traju dugo, piše sudija Aleksandar Trešnjev.
Iako u svom nazivu sadrži reč sud, u smislu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, Ustavni sud nije deo sudske vlasti. On je poseban nezavisan državni organ, dužan da kontroliše ustavnost i zakonitost i štiti ljudska i manjinska prava i slobode.