Za vreme vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa najviša pravna instanca u zemlji, Ustavni sud, nije radila. Za to vreme podneto je više od 50 inicijativa za proveru ustavnosti. Nepostupanje i pasivnost Ustavnog suda karakteristična je i za funkcionisanje van vanrednog stanja, ali svakako nije bilo osnova da se oni ne sastaju, rekla je pravnica iz CEPRIS-a Sofija Mandić.
Ustavni sud će morati da odgovori na veliki broj pitanja i problema koja su otvorila “skajp suđenja”, rekao je za N1 sudija Višeg suda u Beogradu i član Upravnog odbora CEPRIS-a Aleksandar Trešnjev, i istakao da se mora utvrditi da li su ta suđenja bila zakonita ili ne.
Osvrćući se na izjavu premijerke Ane Brnabić da sudovi vole da presuđuju štetu, predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero rekla je za N1 da sudovi sude po zakonu i skrenula pažnju na to da je Brnabić tužbe za odštetu spomenula kao problem, a ne kao pravo.
Optužnice se donose bez potrebnih dokaza, sudske odluke se donose na osnovu izrečenih preporuka političara. Politički uticaj na suđenja mora se stvarnim ustavnim i zakonskim reformama eliminisati, jer se sve više udaljavamo od zatvaranja Poglavlja 23. i 24, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić rekao je da se tužilaštvo poziva kada postoji interes da ono reaguje, a da kada je u interesu njegova pasivnost “ono se ne ometa u ćutanju”.
“Političari se trude da mehanizam, koji jedini može da ih kontroliše, a to je pravosuđe, stave pod svoje kočnice. To im stvara određeni osećaj sigurnosti, nedodirivosti”, rekao je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić za KTV.
Odlukom o ukidanju vanrednog stanja koju je Narodna skupština Republike Srbije donela 06. maja 2020. godine, polako se vraćamo u redovne životne tokove, te bi trebalo da se nastave i sudski postupci započeti pre proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije. Konkretnih smernica za nastavak postupaka još uvek nema, ali je Zaključkom Visokog saveta sudstva propisan niz pravila ponašanja u sudovima u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti izazvane korona virusom, piše Teodora Tomić, pravna savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM.
Važno je naći odgovor zašto policija nije reagovala kada je došlo do okupljanja desetine ljudi iz vladajuće stranke u Novom Pazaru i Nišu, kao i pod kojim okolnostima su izvršena 139 hapšenja do 4. aprila zbog kršenja mera samoizolacije. Bitno je i utvrditi kako su pojedinci dobili dozvolu da izađu na ulice kada je skoro svima zabranjeno to da učine, te palili baklje i ugrožavali bezbednost drugih ljudi, zbog čega je 12 organizacija civilnog društva i reagovalo, rekao je Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
U vanrednom stanju skoro smo u potpunosti zakopali pravnost. Ono što nam se dešava je toliko opasno da smo doveli do toga da u jednom trenutku nemamo zakonodavnu vlast, da možemo da sudimo Skajpom, na osnovu preporuka, da možemo da donesemo preporuku za lišavanje slobode na osnovu mišljenja predsednika. Sve to ukazuje da je zakonodavna vlast pokopana, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za Danas.
Čitava konstrukcija tužilaštva postavljena je tako da se vrlo jednostavno pritiskom na dugme stvar zaustavlja. Zato predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti ne pada na pamet da se oslobode tog mehanizma. Mnogo bi bilo teže kada biste stvarno imali slobodne tužioce, bilo bi veoma teško izvršnoj vlasti da juri jednog, drugog, trećeg, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić.